Vidim ja da nigdo niš ne piše u vezi krosaljki, pa evo zato sam ja denes del crku pod rit, zakurbljaj i pelje pite boga kam, kam puti vodiju same gas.
Onda h večer male po glinokopu sam naslikaval:
Slike motora na vrhu, i steza koju sam si napravil do vrha.
Završni uspon, koma je spelajti v njega jer imaš pol metra zalet prije, a ispred tog zaleta je pak još jen takev uspon, i još je k tomu prije zaleta zavoj. Koma uglavnom, ali je zato uživancija.
Ode se vidi tak zavoj prije uspona o kojem sam sad malo prije govoril.
Ovo je pogled iz podnožja, ovo gore na vrhu slike u sredini je taj vrh na kojeg se uspinjem, a na prvoj sliki vidite o kakvom je usponu riječ (to je ova drug stepenica kad kreneš od početka z podnožja). NA srednjoj slici je prvi uspon, nije velik, s zaletom se prelazi u drugoj ali zna zeznut i bacit jer je grbav pa ga moraš šaltat u prvu, a drugu stepenicu moraš sikak u 1 brzini prelazit. nakon tih uspona ide se desno jedno 20m po ravnoj dionici, pa zavoj pod 180 na lijevo i onda ona dva krajnja uspona o kojim je več nilo riječi u predhodnim rečenicama (vidi se na zadnje slike od ove 3 iznad)
Najmodernija naturalna capica za krosera, pogled na glinište prije 2. štenge, podloga te druge štenge koja se prolazi u prvoj, pod milim bogom guma niš ne drži, samo okreće.
Joj, kej reći, mehina je sam tak, pila i pol.
Samo da napomenem, visinska razlika od dna pa gore do vrha je 50 metara minimalno, možda i više, a kad bi pogledal udaljenost (zračnu) od starta do cilja, isto je negde oko 50 metara, znači jebeni brijeg je to
