vidiš brbe,sa ovon tematikon o starim uspomenama,si me taka tako da moran i ja napisat svoju štoriju.Kad je partila moja baba šta je živila u žrnovnici imala je 86god,odma se poteglo pitanje da kuču triba preuredit,obnovit i svi smo se odma složili,ali kad san vidija da se iz kuče nose stare stvari koje su tili stavit doma ka suvenir,odma san po....ija,pokupija sve nazad uz riči,ako pokojni did mate i baba vice ne miritaju svoju uspomenu,ko od vas to ima pravo!zahvaljuči mome temperamentu,moja vice(anđel od žene) i did mate težak cili život,imaju svoju sobu točno onako kako je baba ostavila,jer i ona je čuvala didove stvari i sad kad uđen u tu sobu,točno osjetiš ono vrime,kad pogledaš njihovu starinsku postelju di bi did lega umoran ka pas,njenu psihu di bi sidila i češljala dugu kosu pa je plela u pletenice,za podmotat je pod šudar,pa pletenu košaru u kojoj su prve godine života proveli pet muških glava i jedna ženska,pa singerica,ondašnja još ima ispod rez.špulu,oni stari lampaš di su slušali srednji val,njegova demejana koju bi nosija na polje i more toga,neće mi stat u post,doli di smo dimili meso,visu komoštra tu su i tronoge i bančići za sist i peka i kotlić u kojem se onda kuva obid-šta se tu ima reć više,baba je ostavila kuću mom sad pok.ocu,a on je napisa meni,normalno uz pristanak cile obitelji,jer je zna da jedino ja držin toliko do baštine,za ostale ima zemlje,stanova i dr ali to je pradidovina pa didovina sad očevina-zato van kažen,čuvajte baštinu,kad dođete stariji samo malo,bit će van možda kasno,ja san napisa mojin sinovima u testamentu,to je misto odakle si krenija,tamo češ se jednom vratit-testament san napisa već jer iman tešku bolest koja mi neče dat puno vrimena da guštan u starosti,pa toliko od mene.Brbe iskreno ti hvala na nadahnuću