put dalje je bilo dal ce mo ici trajektom ili ce mo voziti kroz boku kotorsku i naravno da necemo trajektom nego voziti
put kroz boku mi je predivan,ono magistrala skroz pored mora,bukvalno u jednom trenutku sam osetio kako me talas poprsko
put kad se predje granica u hrvatsku je fenomenalan,tj citava jadranska je oke ali ovaj put je fantasticno uradjen ,
drug i ja zaobili kolonu na granici prosli i cekali ove sa automobilima jedno 2h
U Mlinima ispred Dubrovnika,tu smo i bili odseli malo
ovo je cini mi se negde kod korcule ako se dobro secam,ne znam da li je tamo tako uvek ali tog dana je vetar duvao kao nenormalan
a ona voznja iznad Dubrovnika,neopisiv osecaj,pogled fantastican,zao mi sto nisam sliko
bili smo i u Zaostrogu u kampu al nam se bas i nije svidelo pa smo onda se vratili malo nazad u Gradac jer su nam tu bile drugarice,i odseli smo ovde u gradcu
pogled sa terase
sa plaze
tu ima neko cesko odmaraliste i cesi svaki dan odganizuje neke plesove i igde na plazi pa tako da ih je bilo zanimljivo i gledati
ekipa iz auta
Riva u Makarskor
u moru negde
a vecinu vremena smo provodili ovako
isto u Makarskoj,makarska mi jedan od najlepsih graova na primorju,naravno posle Dubrovnika
eto tako proslo i 11 dana od kako smo krenuli od kuci i trebalo je da se krene kuci,to jutro kad smo krecali mi je bilo odvratno,usto ujutru rano,ono napolju hladno a znam da moram voziti kuci 700km i da se vracam kuci u stvarnost,krenuli smo ujutro oko 6h ibukvalno su svi bili ko pokisli
vozili mo do Sarajeva skoro bez stajanja,i taj put dolinom neretve koliko mi je inace lep i koliko sam ga pre voleo sad mi je bio smoren i dosadan
u Sarajevu smo stali naravno na 10 upola s lukom i tu se malo oraspolozili i dosli sebi
odmorili se i nastavili dalje,drug sto je iso samnom motorom odvojio se,on ide kod rodbine u beli manastir pa je otiso preko Tuzle a mi kuci preko Zvornika
i negde kad smo bili kod Sokolca drug zove da je zaboravio pasos kod nas a on u tuzli
i tu je pocelo malo zanimljivije da bude,dogovorili se da se nadjemo u zvorniku i tu je on preuzeo pasos od nas,on se vraca nazad i mi kuci
ovo negde bilo pr zvornika
put od Loznice do Sapca mi je bio najgori jer me tu poceo hvatati umo,nekako izdrzo da se Docepamo Novog Sada i auto puta i tu jos 100 i koji kilometar do kuce punim gasom i stizem kuci
kad sam stigo nisam mogo verovati,ono da mi se nije nista desilo,da se nije nista pokvarilo i tako sve
jedini kvar sto sam ivo je plastika od usmerivaca vetra mi je napukla od vibracije i ja ju skinuo da ne pukne skroz
prosao sve ukupno 2000km,to jest koji kilometar mi je falio do 2000
jest da sam se umorao i istresko putem ali ne zalim ni jednog kilometra sto sam prosao
