Evo,pošto je Ljuti postao škrt na riječima ko honda na benzinu,pokušat ću ja ispričati barem dio priče u kojem sam i sam učestvovao.
Doduše,priča će biti 4% mješavina istine i laži,ali dobro,dobio sam specijalno dopuštenje
Našli smo se u poznatom sisačkom servisu za autostrojnuobradu,gdje smo u ugodnom društvu čekali Pucha da dođe.
Tu nam je majstor Erc dao dobru ideju da skočimo do obližnje stanice za tehnički pregled i pokušamo konačno unijeti tu nesretnu promjenu u knjižicu.
Podijelili smo se.Ja sam šarmirao konobaricu u kafiću do,a Ljuti kontrolora.Urodilo je plodom!Ljuti je dobio pečat,pokupio konobaricu
i odjurio poput munje put Gorskog Kotara uz povik:"Reci Puchu da me stigne,ako može"
Ja sam ostao zatečen sa tacnom u ruci što mi je konobarica tutnula na brzinu.Nisam ih uspio ni uslikati.
Otišao sam u servis i rekao ekipi što se dogodilo.Puch je već bio tamo,ljutito je upalio makinu i uputio se za njima.
Dalje ste već čuli kako je bilo,u bjesomučnoj jurnjavi Ljuti je putem između Zdihova i Rima izgubio i konobaricu i jedan kofer.
Puch kao pravi prijatelj pokupio je kofer i donio odbjeglom prijatelju.Konobarici se gubi svaki trag.Ostala je samo svilena marama kao uspomena na nju.Prijateljstvo se vratilo u normalu.
E sad pošto su odmakli daleko u Gorski Kotar zapitali su se što će sa prvotnim planom ;Alpe,Venecia...
Ljuti je rekao da ima dojavu da je u Alpe zima ove godine uranila,a Danko je iz torbe izvadio ,kasnije se pokazalo,lažnu kartu HR-SL Veneto gdje je neki nepoznati šaljivđija umjesto Sl ucrtao more(neka politička zaj... na temu Piransko-Savudrijskom trakavicom)
Tu im je bilo dosta svega,privukao ih je miris mora i odjezdili su tamo.Dalje ne znam puno,znam samo da ih je član Zvone uputio na neku medveđu cestu i da nisu stajali do Delnica.
Imam samo sliku ponosnog povratnika,kad sam ga upitao što će sa svilenom maramom,samo je zagonetno pogledao u daljinu...