Tomos Riders Forum

Bilo je to u zlatnim 80-ima, krajem desetljeća, kad je frend kupio BT, novog-taze.
Ja sam imao Apenca, naturpijanog, onak' pošteno, ali obzirom da su nam po glavi hodale misli o putovanju na more, Apenac je odmah ispal iz kombinacije.  
Uglavnom, njemu je cura bila negdje na Srednjem Jadranu, ja sam imal vozačku, a on novi BT-ac.
Kako to inače biva, starcima smo rekli da idemo na vikendicu, on k meni, ja k njemu, a mi smo zapizdili prema jugu.
Nekaj stvari u ruksak i putovanje je moglo započeti.
Krenuli smo jako rano iz Zagreba prema Crikvenici, završili u Selcu na plaži.
Tam sam zaspal onak obučen na plaži, jer smo se smrzli k'o pizde, a frend je bauljal po Selcu sa nekim lokalnim gelipterima.
Maznulo me sunce, da sam skoro na hitnoj završil, tako da je putovanje tog dana bilo definitivno završeno.
Jeli smo nekakve salame, špek i kaj ja znam, jer smo to ponijeli od kuće.
Spavanje  na plaži, bez vreća, ručnik dole, jakna gore, ruksak pod glavu i svi sretni.  

Ujutro klasika, kruh, pašteta, jogurt.......
Malo smo se zadržali na Pagu, tak da smo popodne krenuli opet na kopno.
U Zadar smo došli predvečer i tu smo imali prvi kvar na makini.
Ma mislim, nije to bil pravi kvar, samo se je odšarafil onaj šaraf na frgazeru kaj drži sajlu i klipić, tak da smo po tome prtljali neko vrijeme
Obzirom da nam se nije nikam žurilo, odlučili smo ostati u Zadru i prespavati na klupama u parku,( onda se to moglo bez straha).
Ondašnja milicija nas je šutnula u dupe u gluvo doba noći, tak da smo ostatak prespavli pod  zidinama Starog grada.
Jebiga, opet je jutro i nakon klasike pičimo za Vodice.
A Vodice k'o New York, kaj 2 kmeta znaju kam i kuda ići, ali kartu čitaj i seljaka pitaj i hopla, evo nas na nekoj plaži, koja je izgledala kao da je netko miniral cijelo područje.
Samo kamenje, sve grbavo, razbacano, ma ono očaj.
E, a rulje k'o pljeve, kak sad nekog naći
Skompali smo se sa nekim Hajdukovcima,( onda se to moglo bez straha), pa su nam pomogli u traženju frendove cure.
Sad slijedi scena k'o iz filma;
plaža, rulje k'o šalate po njoj, ona trči sa jedne strane, moj frend s druge, ono zagrljaj, naručje, poljupci..............tralalalal

Ostali smo u Vodicama još jedan dan, ja sam se otišel provozat do Šibenika, kao nije mi bilo dosta, navečer otišli u Hacijendu,( tada popularni diskač), malo bauljali i dobro se zabavljali.
5 dan smo odlučili ići kući, pa je frend otišao do dućana po par gluposti.
Nema ga, pa ga nema, pa nema, pa di su 3pčm....
Dolazi konjina, gura motor, on poguljen........
Pa kaj je bilo mamlaze, pa kaj delaš..............ma ne, bil sam lud k'o šiba, mogel bi ga zagutit u tom trenutku  
Onda su Poljaci dolazili masovno kod nas na more i ovaj moj frend je uspio maznut u jedan Polonez,( vrsta auta), spigat prednju vilicu, slomiti blatobran, sad se više ne sjećam, ali mislim da je i jedna od ručica bila prepoloveljna...kreten
Debilu, moramo doći do Zagreba, pa kaj bumo letjeli.
Ispalo je kak je ispalo, tak da smo sa tim škrepetalom ipak došli do Zagreba.
5 dana muke, patnje, zajebancije, nikad prije viđenih predjela, predivna nova poznanstva........., ali šuti, kenjaj i brzine mijenjaj

svaki post koji si napisao sam sa uzitkom procito svaka cast

@ kosta, super priča, vratilo me puno, puno nazad, sve lipo

Prekrasna priča!! :D Prije je bilo drugo vrijeme bilo je nekako lakše za živjeti nego sada

e ovo je već legendarno i treba imat i muda za upustit se na takav put sam s apencem, kapa do poda čovjeku 

i naravno novac :)