ovako da malo objasnim slike, kad sam aploudo trajalo mi 100 godina, i žurilo mi se neš radit, i sam sam stavio objavi itd..
taj rezervar sam našo u grmlju, nažalost ostatak motora nisam našao
išao sam isprobati motor, motor ide nenormalno, non stop žlajfa čim se daje više gasa, mora se lagano sa njime postupati
nisam se usudio koristiti 4. i 5. brzinu po ravnici, jer si mislim da ću poginut
moram srediti bolje kočnice, uštelati...
put se sastojao pretežno od putova koje su ljudi napravili gdje beru šparuge, išao sam jednom rutom koja bi trebala bit put za popravljanje dalekovoda, al je taj obrastao tolko da je teško i tamo voziti, išao sam djelom kroz pašnjak za koze, malo kroz blagu šumu, i malim djelom prtenim putevima...
teren je dosta težak, jer se dobrim djelom ne vozi po zemlji, nego se vozi po kamenju, jer je takva ta istarska zemlja puna kamenja, tamo je još izraženije, i dosta je opasno za voziti, jer "cesta" se sastoji od mnogo uzastopno izbočenih kamenja i dosta je nesigurno..
priroda sama po sebi je fina, ovo je jako malea ruta, koja je bila kojih 5-10 kilometara, duže je izgledalo jer se trebalo boriti kroz grmlje...
motorom sam doslovno radio svoj put, dosta se dešavalo da mi kupi grana u kočnicu i koči motor, i da me grmlje dobro odere, ali jebiga, nisam bio dugo na tom putu i dosta je zapušten i obrastao, preko zime je stanje bolje.. moro sam čak izbjegavati uske puteve obrasle grmljem jer bi se živ oderao...
dobra je priroda, u okolici ima zanimljivih stvari, nažalost ne može se do svega doći motorom, kad sredim motor koji je registriran, moći ću do boljih lokacija i čistije prirode ići. a ne ovako kroz grmlje
sa amortizacijom sam i više nego zadovoljan, motor doslovno grbe i neravnine pretvara u "autocestu"
