Priča počinje ovako:
Kod mene u selu je stajao Tomos Automatik 1 iz 1972-ge godine. Bio je vlasništvo mog pokojnog dede, koji nije hteo da ga da meni, već mom bratu od ujaka. Ja sam pokušavao da ga iščupam, ali nisam uspeo, pa je ipak završio u rukama već pomenutog brata. Elem, šta je on uradio: Prvo je motor stajao, a zatim ga je ofarbao u nitro crnu boju, bez ikakve pripreme. Međutim, kad je otvorio mašinu, ispostavilo se da mu je loša radilica, pa je ponovo motor bio osuđen na čekanje.
U međuvremenu on shvata da mu treba neki motorčić za posao, selo itd. Tu ga ja nagovaram da ga donese i da ga upristojimo. Moj doprinos će biti farbanje i nagovaranje da ga sredimo što bolje. :)
Ovako je izgledao pre par godina;
Posle "sređivanja" (usrali su ga za medalju):
Juče smo brat i ja navalili na njega i razbucali ga k'o kantu
Ubili smo se dok nismo skinuli korman. Pročitao sam negde da se teško skida, ali da je onoliko zajebano, nisam mogao da pretpostavim.
Delovi složeni:
Ono što je dobro je što smo sačuvali originalne Magura ručke (sutra ih čistimo) i Paioli slavinu u relativno pristojnom stanju.
Mašina je na sređivanju, i biće gotova do sledeće nedelje.
Plan je da se dovede u što je moguće pristojnije stanje, tako da ovo nije restauracija. Rok završetka: 12-ti april. Boja će biti zlatna metalik, baš ovakva:
Danas urađeno:
Naručene originalne nalepnice, zavaren i ispravljen ram kod štendera gde je pukao, ispravljeno udubljenje na rezervoaru, išmirglani i oprani rezervoar, oba krila, jedan bočni lim, gornji držač blatobrana i poklopac mesta za alat gore na rezervoaru.
Plan za sutra: završavanje šmirglanja i špricanje delova u osnovnu boju. To je neophodno, kako bi se napravila dobra podloga za špricgit.
