Tomos Riders Forum

Bio jednom jedan kralj i imao............
Tako najčešće počinju priče koje u pravilu imaju i happy end.
Ova priča, moja priča, počinje u prošlom stoljeću, točnije 1987g, kada u rano proljeće u garažu ulazi novi novcati APN 6, srebrna metalic boja  
Godinu dana sam rintao k'o konj u jednoj automehaničarskoj radioni, u zagrebačkoj Kustošiji, gdje sam zaradio svoje prve, prave novce.
Naravno da moji teško zarađen novac nije bio dostatan za novi motor, pa je tu uskočio tata i nadodao ostatak.
Ako me sjećanje ne vara, koštao je točno 40 miliona, 395 tisuća i 15 para  
Hebena para ljudi moji, to je bila puna vreća novaca, ekvivalentno današnjim 40 000kn.
Inflacije, marka, Marković i ostalo, učinilo je da su danas motocikli pristupačni svima, ali nadodat ću da se je 1980 i neke godine Honda VF1000 F mogla mijenjati za jednoiposobni stan
No kako god, u kvartu su bila Laverda 1200 Mirage, Kawasaki GPZ 600 i moj Apenac.
Po graduse moglo sresti par motora, pokoji MZ, Jawa, ali japanaca je bilo za na prste nabrojat.
Ljeto je bilo rezervirano za učenje vožnje, čunjevi, koči, kreni, stani, nemoj nogom na pod...
Vozačku sam podignuo u prosincu mjesecu, a sljedeće godine me je bilo posvukud, od Zagorja, Grobnika, Zadra, Međimurja...
Taj Apenac je bio i u grabi, pod autom, mjenjali su se cilindri, auspusi, mašine.
I ja i on smo bili najsretniji sa mašinom od E-90 gore, ljudi moji kako to ide .
DA sad ne pričam svoju životnu priču, preskočit ću par godina i zaustaviti se u 1996g, kada sam imao prvi pravi udes, u kojem je stradao moj frend,(teške ozljede) i ja sa lakšim, a motor je bio hrpa dreka.
Taj motor je bio Tomos BT 90, s kojim smo uspjeli prepiliti Škodu Favorit na pola.
Mi smo ozdravili( ), motor je dan na slaganje, ravnanje, pedikuru, manikuru..., frend se odselil, ja oženil......
Uvijek sam imao motor u garaži, što jače, što slabije i sad opet počinje ona prića s početka........








l]

slike nema 

Čekaj, polako  
Ono je slika kakav je sad.

U međuvremenu, klinci rastu, frend i ja imamo kontakt, ali nismo više djeca, ali...
Ali u proljeće ove godine, brat mi veli da frend ima neki kramp na tavanu, da bi to prodal, da dugo stoji.........
Hvala Bogu danas si telefonom u svakom selu za pol minute, tako i ja sa starim frendom dogovaram da bum došel do njega, malo na pivu , pa bum usput videl kaj ima.
Jel može, može  
Na tavanu, ispod hrpe dasaka, deka, luka, žica, quraca, palaca iskopamo neku nakupinu, sivkaste boje, ima i neke kotače, miševi pojeli sic i gume, ma katastrofa nešto.
Je, nalik je to na BT, ali nisam ga vidio 10 - 15 godina, pa mi sve djeluje nekako malo, šugavo, pol dijelova nema............
Probamo sjets na to čudo, vilice padnu nekud, neznam ni ja gdje, sve nešto vidi, veli frend, ma to su se klinci igrali, možda su nekaj i izgubili, ma kaj možda PSMT, pa nema ničeg, hebote.
Stisnem kurblu, klip ide, radi, ulja je bilo za 2 deci, (to sam poslije videl, kad sam ispuštal), gas radi, kuplung se može stisnuti...
Ajmo opet na početak......
To je BT 90 s kojim smo prepilili auto, koji je frend složil i koji je te davne 1996g stao nasred ceste  i otada stoji na tavanu.
Naime, nakon sudara je sve dovedeno u prvobitno stanje, ( sudar je bio u 6 mjesecu), a u 9 je BT stao , a frend ga je bacio na tavan i kao budem ga složio.
Vrijeme je teklo, on se oženio, dobio klince, počeo graditi kuću.., a Bt je strpljivo čekao da ponovo ugleda svijetlo dana.

Kaj se tiče sudara iz 1996g, udarili smo u Škodu, koje se okretala preko pune linije, taman u spoj vrata i srednjeg nosača, brzinom od neznam koliko, ali E 90 mašina nije mogla brže s dvojicom
Frend je proletil kroz vozačevo staklo u auto, a ja sam opalil po krovu i to tako da se je Škoda otvorila poput konzerve, ( kabrio ),  onda je pukla na dva dijela, a BT je bio zabijen iza prednjih siceva.
Auto je na kupu držala sajla ručne kočnice, tepisi, naljepnice...... nemam pojma, ali znam da je malo falilo da poginemo.

pre dobra prica samo naprid nemoj stat 

Lakših padova je bilo hrpa, a ozbiljnije je bilo prije 3 godine kad sam podletil pod auto.
Padala je kiša, vozilo ispred men eje zakočilo i zarotiralo se na cesti, ja sam kočil, ali me zabacilo na stranu, a autobus iza mene je klizal u auto.
Da ne ostanem između auta i autobusa, bacio sam se u stranu, a motor je završil ispod busa, neogreban.
rezutat:
Slomljena ključna kosta, sa pomakom od 3cm prema napred i prema dolje, jedan dio kosti je dotaknuo pluća.
Sad imam pločicu i 6 šarafa koji me drže na kupu 

Prošle godine smo imali komediju na cesti.
U Korenici je pao punac,(ženin otac), pokupio jednog ispred sebe, a nas 4 je završilo u livadi.
U povratku, kod Gračaca, frend je  izletil s ceste , a suvozačicu smo vozili u Karlovac u bolnicu jer joj je motor pal na nogu, (samo je uganula zglob).
Izlazimo iz Karlovca, opet padne punac, njegov motor se odbije od rinzola i lupi u moj prednji kotač pa padnem i ja.
Uglavnom manja materijalna šteta.

Nakon 25 godina vožnje ima svega i svačega.

Gle, ako nas je 3-4 u grupi onda je super, a akon nas je 15-20 onda je dovoljna jedna milisekunda dekoncentracije da ti i oni iza tebe nahebu.
Nekad se i ganjamo, ali to je sve u par kilometar koliko dopušta cesta, promet, koncentracija...
Nisam protiv cuge, ali za vožnju je Radler k'o rođen.

P.S.
stigle su felge i federi sa plastificiranja 

Kako sam i rekao felge su stigle i jako sam zadovoljan izgledom.
Obzirom da nisam prvi puta dao neke stvari na plastificiranje i očekivanja su bila visoka.
Federi su isto tako, kao i ono za štelanje amortizera.
Rub doboša je ispoliran.