Pozdrav! Nije me bilo skoro 10 godina u svetu Tomosa, jos od kada sam zapoceo i prodao svoj Tomos D6. Ali evo me sada tu sa jednim zanimljivim projektom.
Trkacki Tomos Automatik, napravljen za vec dobro poznate Tomos trke u nasoj zemlji, takozvani "Moped Endurance CUP 4h"
Na poziv drugara iz Beograda, koji nemaju nikakvih dodirnih tacaka sa Tomosom, i poslednji put su se sa istim susreli pre 15-20 godina, ali nakon sto su videli revijalni snimak sa prve (nulte) trke, sinula im je ideja da ucestvuju, ali im je falio jos jedan "nebazdareni" drugar, pa su se naravno setili mene, a trebao im je i neko ko zna da cacka oko Tomosa. Ubedili su me iz prve i isto vece dosli u Novi Sad da napravimo taktiku i dalji plan :)
Prvo smo se dogovorili da ce za trku biti iskoristen moj Tomos Automatik koji vec godinama zbog nekih sitnica stoji neispravan u garazi. Posluzio je kao idealna osnova, jer je ram savrseno zdrav, fabricki liveni aluminiumski tockovi su neosteceni, oba ravna kao strele , bez i jedne pukotina na kracima, a osnova masine je A3 sa kratkim prenosima u menjacu, tako da je i to bila jos jedna prednost u odnosu na recimo A5 blokove. Odprilike, imala je sve sto bi inace ja "spakovao" na trkacki Automatik
-Moped je ubrzo rasuren u delove, ram i sve ostalo, odneli su drugari u Beograd, a masina je ostala kod mene u Novom Sadu, jer je tako pao dogovor, svako radi svoj deo posla. Moje je da napravim konkurentnu masinu, njihovo je da daju sve od sebe kako bi ostatak motora bio sto bolji i pogodniji za trke.
U Beogradu je usledilo detaljno ciscenje rama, spricgitovanje, farbanje i sredjivanje. Dok sam ja u Novom Sadu skupljao delove i kovao plan za masinku....nije bilo lako odluciti odakle poceti i u kom smeru ici, jer do sada nikad nisam ozbiljnije frizirao Tomose sa automatkim menjacem ,a ne znam ni kako se ponasaju na stazi. Medjutim, od nekuda se moralo krenuti. Poceli smo od nabavke delova
- Nekoliko Motinsovih A5 cilindara, sto novih sto polovnih , sa Motinsovim klipovima 38-39mm
- Dve glave za A5 cilindar , na kojima je naknadno skroz izmenjen oblik i smanjena zapremina kompresionog prostora u paru sa odgovarajucim klipom.
- Specijalni 6203 lezajevi radilice sa karbonskim kavezom , deklarisani na 28.000 obrtaja
- Iglicasti lezaj kvacila i svi moguci lezajevi i semerinzi u masini stavljeni novi
- Dellorto 16/16, Dellorto 14/14 i dva komada Dellorto 12 karburatora da se nadju
- Snopovi brzina , kvacila, pakne, sajle, dihtunzi, karike i sve sto smo mislili da moze da strada u toku trke.
- Semi-slick 70/90 R16 gume , za koje smo kasnije prepravili felne i ventile da budu tubeles
- Radilcu smo opremili originalnom CRK klipnjacom sa srebrnim kavezom i punim polutkama bez rupa
- Za varnicu se brine Iskrino elektronsko paljenja sa promenljivim uglom pretpaljenja sa rastom broja obrtaja i malenim laganim magnetom.
- Za usis je trenutno zaduzen mali Dellorto 12 karburator, jer za vece nismo imali odgovarajuce dizne.
- Cilindar....cilindar je prica za sebe. Izmenjani uglovi i sirine kanala, prepravljen klip u skladu sa cilindrom i pravilnikom...uz jos par trikova, na moju veliku radost, jako lepo se pokazao na stazi. Necu biti skoram, bio je najbrzi moped na stazi.
E sad, ponovo se selimo iz Novg Sada u Beograd gde se radi na ciklistici mopeda i stajlingu:
Dok sam se igrao sa masinom, pojavili su se i prvi problemi sa ostatkom motora. Zadnje vile su nam imale poprilicno lufta u caurama a i osovina je bila pojedena, pa smo morali da izbijemo caure i napravimo sve novo kako Bog zapoveda. Osim toga, pukla je opruga u jednoj cizmi prednih vila i ostao je neki deo zaglavnjen unutra, pa smo odlucili da stavimo napred viljusku od BT-a sa mostovima od Elektronika 90, kako bi mogli podesavati visinu prednjeg dela mopeda. Tu smo vec resili dobar deo ciklistike, ali su nam kocnice ostale slabe , sto smo resili tek nakon prve trke.
Nekako smo mi to uspeli sve da sklopimo za probu, medjutim na prvom paljenu motor nije radio nikako......jedva smo ga palili pod saugom, cim bi otvorili saug, motor je radio samo na punom gasu i to dosta lose. U voznji se gasio, trokirao, iskakao iz brzina.....sve je izgledalo kao najveci kosmar, a trka je bila za svega par dana. Umorni od svega, ostavljemo motor u garazi, a ja se vracam u Novi Sad da se odmorim. Sutradan, drugar zove iz Beograda i kaze da motor radi sve bolje i bolje, a nista nisu dirali oko masine. Nakon dva dana, automatik sam od sebe pocinje solidno da radi, ali nema nista ispod pola gasa, odma se gasi...radi samo u obrtajima. Dolazimo na prvi zvanicni trening sa neispravnim mopedom, ispred staze steluje motor, pokusavamo da ga ozivimo ispod pola gasa ali bezuspesno. Reaguje na promenu dizni ali sve je to slabo. Donosim zakljkucak da je glavni problem u karburatoru. Odlucujemo da skinemo Dellorto 16 i vratimo fabricki Dellorto 12mm. Automatik pocinje da radi bolje, ali ne dovoljno.....povecavamo diznu, 65, 70, 75.... tek na 80 dobijamo dobar rezultat i tu stajemo, jer nemamo vecih dizni. Automatik srecom pocinje da radi jako lepo. Vozimo trening i odlazimo kuci poprilicno zadovoljni. Nakon 3 dana, dolazimo na trku i tu pocinju pehovi. Zbog predugackih fozastera, drugar kaci u krivini, pada i lomi fozaster. Vraca se u boks, vadimo kako znamo i umemo zalomljeni sraf iz mosta, montiramo drugi i vracamo se u trku. Nakon toga, izbija nam dihtung dekle kvacila i ulje lije. Resavamo problem drugim dihtungom, ne znajuci uzrok. Vozimo dalje, puca nam zadnja guma...menjamo je na licu mesta, nakon sat vremena puca ponovo. Sta se desi ne znam, nekako se ustine, iako je i spoljna i unutrasnja guma nova, felna nema nikakva ostecenja, guma se jednostavno prokine. Zavrsavamo trku nakon 4 sata na 20 mestu od 29 ekipa. Za prvi put, moze da prodje, nismo zadnji i zavrsili smo je na kraju krajeva. Sta je tu je..... vracamo se kucama i kujemo novi plan za resavanje problema.
Odlucujemo da po svaku cenu napravimo tubeles gume bez unutrasnje, sto nakon malo muke i truda uspevamo bez greske.
Otvaram masinu, gledam sta je problem, kako moze da izbije dihtung i da fali parce....dolazim do zakljucka da masina nema odusak. I gle cuda, stvarno nigde nema oduska. Busilica je resila i taj problem.
Skracujemo fozastere i krivimo na gore, kako bi mogli da zalegnemo sto vise bez kacenja, sto je urodilo plodom. Zalegali smo koliko god guma to dopusta, do same granice.
To bi bilo to za sada, umorio sam se vec od teksta. Evo nekih slika
