Bili smo i na Marofu pa evo izvještaja.
Put do trke je bio lud, 2 dana sarafljenja i onda vecer prije kod Zagija u štaglju u 23:55 motor raskopan i ne pali. Nekak ga osposobimo tu vecer i onda procuri rezervoar. Dođem doma u 1, dizem se u 5 ujutro i uspjesno krpam rezervar.
Motor je na pocetku dana bio spor za popizdit, nakon svih modifikacija gore nego prije.
Izlazim na stazu, Boško me skuzi i signalizira mi da ga pratim da mi pokaze stazu. Ja uškorian motorom i time da sam prvi put na Marofu sam tolko spor da se okretao zamnom jer je valjda mislio da sam opal s motora
Nakon tih par kriminalnih krugova mjenjamo neke stvari i izlazim opet na stazu, malo bolje, skinuo sam 4 sekunde s vremena, ali na stazi mi opada matica s osovine zadnje vilice.
Tak ukomiran i razocaran odustajem od trke jer je ostalo jos 15 minuta i izgubio sam volju. Svi me nagovaraju da idem trazit maticu, ali se ne dam. Onda dode Josip s kutijom matica i ja ipak odem na trku. Borio sam se s ekipom na standard automaticima, ali bar sam ovaj puta vozio!
Za drugu trku olaksamo jos kuplung, motor opet malo zivne. Stavim broj manju diznu, ali idalje prebogatu jer me bilo strah da ne dozivim reprizu lendave, samo ovaj put sa puno skupljim setupom.
U drugoj trci se prisjetim kaj mi je Boško pokazivao, vec sam se naviknuo na motor i mislim da sam stvarno solidno vozio, dao sam 110%. Standard automatike ostavim u prasini, a naperem i 2 apn-a, od kojih je s jednim bila napeta borba. Doduse idalje nisam bio blizu ostatku ekipe iz serije. Skinuo sam jod 9 sekundi s vremena.
Tako mrtav od cijelog dana nakon trke pokupim se doma, kad ono zove me Zagi, igrom srece osvojio sam srebro!
Ovo je dobra lekcija da je nekad najbitnije samo biti na stazi i voziti
Sve u svemu ja sam prezadovoljan, druzenje je bilo odlicno, a motor kad se srede te bubuljice koje nas muce bude nadam se letio
Još jednom hvala svima koji su mi pomogli.
Posebno hvala i mojoj djevojci na podrsci i super fotkama: