Pa jasno da ne moramo vuć non stop nekog za rukav, imaju ljudi i svoje privatne živote umjesto da tu nama rade proračune.
Ono kaj mene pati je kaj mi kad idem na trace neće označit kanale (onak da ih cijeli krug prođe program), i podebljal sam ih markerom i u paintu i neće, i čitav program je neki minijaturni nemre ga se povećat prek cijelog ekrana..
Skini ovu šemu. Radio sam analizu tako da je 100% ispravna i neće trace linija pobeći.
Trenutno nemam vremena za snimanje tutorijala, ali pokušaću da pojasnim, a stavio sam vam i link ka drugom forumu u postu gore gde je u detalje objašnjeno sve.
Kad završiš tačku 4.-ocrtavanje kanala, prelaziš na drugo crno kockasto dugme kojim se vrši preračunavanje milimetara u piksele i podešava rezolucija. 5. tačku obično preskačem jer nema neku posebnu svrhu. Kod 6. biramo da li će mo pikselizaciju da odredimo prema udaljenosti od vrha cilindra do prelivnih ili od izduvnog do prelivnih zavisno od toga koliko smo precizno merili i šta smatramo za pouzdanije. Ja uglavnom biram od GMT do GRK prelivnih (Barel Top & Intake) .7.Zelene linije se postavljaju na sredinu usisnog kanala i sredinu izduvnog. Siva se postavlja na gornji rub cilindra, plava na GRK prelivnih, a crvena ako je ima na GRK izduvnog. 8.-klik na dugme Calc px/mm. Nakon toga prelazimo na 3. crno kockasto dugme i dobijamo sliku cilindra (plavo su prelivni, crveni kanal je izduvni. Izduvni zavrćemo strelicama tako da nam stoji s desne strane. Upisujemo uglove/kuteve uprskavanja (vertikalni 15, horizontalni oko 30). Nakon toga klik na sivo dugmence pored blowdown kolone kojim podešavamo centar najboljeg iskorišćenja motora. Da bi videli grafikon područja delovanja izduvnog i prelivnih na određenim obrtajima, kliknite na Tools/Time Area graph.
Po pravilu se centar maksimalne snage određuje tako da na ciljanim obrtajima "time areas @ X rpm" treba da bude od 0.014-0.018 za izduvni i 0,008-0,010 za prelivne sudeći po Jennings-ovim uputstvima (idealno je da je to negde u plavom području na grafikonu). Što je veća cifra kod izduvnog, to je veći pritisak i motor je prgaviji, oštriji, više troši... Što je veća cifra kod prelivnih, to je motor elastičniji, ima veći powerband i veći momenat, ali se ne vrti kao sa manjim prelivnima.
Pored toga, postoji još jedan parametar koji bi trebao da se poklopi, a to su pritisci izduvnog i blowdown. Najbolje bi bilo da se poklope na obrtajima koje smo prethodno ustanovili. Ako se poklapaju na većim obrtajima nego što je idealno za te površine (koje smo prethodno ustanovili po jennings-ovim uputstvima), znači da je premala razlika između visine prelivnih i izduvnog tj. premali blowdown. Ako poklapanje dobijemo na manjim obrtajima nego što time area zahteva, to je malo bolji slučaj, ali za maksimalne performanse bi trebalo podići prelivne. Ako pritisak prelivnih teško prati pritiske izduvnog i blowdown (daleko je manji), u praksi bi obavezno trebalo povećati primarnu kompresiju i/ili povećati površinu prelivnih. Pritiske izduvnog i prelivnog bi trebali u praksi izjednačiti i sa kompresionim odnosom.
Kod tomosa poklapanje pritisaka izduvnog i blowdown će te jako teško dobiti (osim na ctx/e90) jer imaju samo 2 prelivna koji moraju biti visoki (manja udaljenost od GRK do GMT) da bi dobili na površini tako da se nemojte čuditi ako budete dobili poklapanje na 15-16000 obrtaja, a kanali sudeći po površinama rade na recimo 10-12000. Bolje da se ne poklapaju nego da dobijete motor koji će vrteti u prazno.