''Zagrebačko ljeto — učmala atmosfera grada koji gubi volju za životom. „Zvečka”,
„Kavkaz”, „Blato” — okupljališta navodno mondene ili talentirane zagrebačke mladeži i
intelektualaca, bohema i lijepih radodajnih djevojaka. Ljepljive ruke tog sladostrasnog života,
tih površnih intelektualnih konverzacija, plitkih ljubavi, lažnih ishitrenih zagrljaja i toplih
ženskih tijela hladnih duša polako mi lome kosti i stežu oko guše. Isprazni razgovori žena
koje sanjaju o karijeri na filmu i zajedljive, duboko intelektualne „spike” režisera
nesnimljenih filmova. Zatim noći u „Kineskom restoranu”, „Staroj uri”, „Kod Tereze”!
Nezaposlena mladež i ne baš tako mlada generacija kojoj nikada nije bila data Šansa.
Grozdovi mladih ljudi pred kavanama, mladež koja ne radi jer im roditelji drže pozicije
iskupljujući se njihovim uzdržavanjem, potkupljujući ih kavasakijima, hondama i visokim
džeparcima.
A u Beogradu, u Knez Mihajlovoj danju ili u dugim noćima, ništa bolje. Hrpe „mladih”,
ljudi bez izazova, bez odgovornosti. Poneki zaposleni u „sigurnim” poslovima gdje se ništa
ne radi, ali za niske plaće. Kompenzira ih tata svojim poklonima. No zato su pune kavane i
kafići, diskači i noćni restauranti. Beograd ili Zagreb — sve se svodi na isto. Nema više
ratova, nema revolucije, za nas je sve već izboreno, sve smo dobili na pladnju i zašto se
žalimo? Omladina gotovo u četrdesetoj a još čeka da je netko ozbiljno shvati. Tu je i nova
omladina što nadire puneći iste kafiće, iste diskače, tražeći uzbuđenje u novoj, još luđoj
frizuri, u žutoj ili zelenoj boji kose.''
Split
